末班车

托马斯看了看手机，心一下子沉了下去。已经是凌晨十二点十分，车站的闸门正在关闭。在东京，电车并不是整夜运行的。大多数线路的末班车大约在午夜发车，城里的每个人都清楚自己那条线路的确切时间。托马斯在这个国家才待了四天，并不知道。

Tomas je pogledao mobitel i osjetio kako mu se želudac steže. Bilo je dvanaest i deset ujutro, a vrata postaje se zatvarala. U Tokiju vlakovi ne voze cijelu noć. Posljednji vlak na većini linija polazi oko ponoći, i svatko u gradu zna točno vrijeme svog vlaka. Tomas, koji je u zemlji bio tek četiri dana, nije znao.

穿越整座城市打车，价格会比他住的酒店房间还贵。一位车站工作人员看到他为难的表情，指了指街道尽头。那里，在一家便利店和一家面馆之间，亮着一块胶囊旅馆的招牌。托马斯在自助机上付了钱，拿了一把储物柜的钥匙，然后睡在一个单人床大小的干净塑料舱里，房间里还有许多和他一样错过末班车的人。

Taksi kroz grad koštao bi više od njegove hotelske sobe. Djelatnik postaje primijetio je njegovo lice i pokazao niz ulicu. Ondje, između trgovine i restorana s rezancima, svijetlio je znak kapsulskog hotela. Tomas je platio na automatu, uzeo ključ ormarića i spavao u čistoj plastičnoj kapsuli veličine jednog kreveta, u tihoj prostoriji punoj drugih ljudi koji su također propustili svoje vlakove.

早上，他在自动贩卖机买了咖啡，坐上第一班电车回去，精神满满，还有点小骄傲。现在，在日本每次晚上出门之前，他都会先查一件事：不是菜单，不是地图，而是末班车的时间。

Ujutro je kupio kavu iz automata i uhvatio prvi vlak kući, odmoran i pomalo ponosan. Sada, prije svakog izlaska navečer u Japanu, provjerava jednu stvar: ne jelovnik, ne kartu, nego vrijeme posljednjeg vlaka.